Birajmo sintropiju umesto entropije
Nedavno sam čula reč sintropija od jednog neverovatnog čoveka, Ive Orlića, koji je u potpunosti živi. Čovek koji pleni svojom dobrotom i plemenitosti. Volela bih da dostignem taj nivo sintropije koju on živi.
Odmah sam prepoznala taj princip, taj odnos prema životu, samo do tada nisam znala da se tako zove.
U jednom trenutku svog života osetila sam snažnu potrebu da živim svoju istinu, pa makar to značilo da ću izgubiti neke ljude iz okruženja. Umorila sam se od toga da lažem sebe jer kad lažemo sebe, lažemo i druge.
A sve što činimo prema sebi, pre ili kasnije, odrazi se i u našim odnosima.
Entropija u mom životu izgledala je ovako: trošenje energije da se uklopim, da se pretvaram, da prećutim istinu da ne bih povredila druge. Spolja osmeh i razne maske zavisno od uloge koju igram u tom trenutku. Iznutra je bio nemir i tiha patnja. Osećaj bola i strah od napuštanja. Pa naravno da ću imati strah od napuštanja jer sam davno napustila samu sebe.
Sintropija se pojavila onog trenutka kada sam odlučila da više ne izdajem sebe. To je ona sila koja me je vodila da biram unutrašnji mir, da gradim istinitost u svojim odnosima i da pronađem način izražavanja koji je u skladu sa mojom dušom.
Tako je nastala Autentična komunikacija moj put, moj izraz, moj način da živim sintropiju.
Jer autentična komunikacija je upravo to: način da istina postane most, a ne zid.
Kada sam sebi rekla: „Dosta je“, prvi put sam osetila mir. Ne zato što je postalo lako, već zato što sam znala da više ne izdajem sebe.
Bol ne stvara istina, bol stvara naša iluzija o tome kako bi istina “trebalo” da izgleda.
Istinitost oslobađa.
Zato biram sintropiju.
I zato učim i druge kako da je žive kroz autentičnu komunikaciju.