Poziv

Mene ne zanima kako zarađuješ za život.

Ja želim da znam za čim žudiš i da li se usuđuješ da sanjaš o tome da ispunis čeznju svog srca.

Mene ne zanima koliko godina imaš.

Ja želim da znam da li ćes rizikovati da ispadneš budala zbog ljubavi, snova, zbog avanture koja se zove biti živ.

Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.

Ja želim da znam da li si dodirnuo središte sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje života, ili si se skvrčio i zatvorio od daljeg bola!

Želim da znam mozeš li sedeti sa bolom, sa bolom mojim ili svojim, ne meškoljeći se da ga prikriješ ili umanjiš ili zatreš.

Želim da znam možeš li drugovati sa radošću, sa radošću mojom ili svojom; možeš li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju, i ne upozoravati nas da budemo pažljivi, da budemo realistični, niti da se setimo svojih ljudskih ograničenja.

Mene ne zanima da li je priča koju mi kazuješ iskrena.

Ja želim da znam možeš li razočarati druge da bi bio iskren prema samom sebi; možeš li podneti optužbu izdaje i ne izdati sopstvenu dušu.

Ja želim da znam mozeš li biti veran, te stoga dostojan poverenja.

Želim da znam mozeš li videti lepotu čak iako nije lepa svaki dan, i možeš li nadahnuti svoj život iz Božijeg prisustva.

Želim da znam mozeš li živeti sa promašajem, sa promašajem svojim ili mojim, i još uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesečini uzvikivati “Da!”

Mene ne zanima gde živiš ili koliko para imaš.

Ja želim da znam možeš li se dići posle noći bola i očaja, iscrpljen, satrt do srži, i uraditi ono što se mora uraditi za decu.

Mene ne zanima ko si ti, ni kako si dospeo ovde.

Ja želim da znam hoćeš li stati u središte ognja zajedno sa mnom i ne ustuknuti.

Mene ne zanima gde ili šta ili kod koga si učio.

Ja želim da znam šta je to što te drži iznutra, kad se sve ostalo ruši.

Ja želim da znam možeš li biti sam sa sobom; i da li zaista voliš društvo u kome se nađeš u trenucima praznine.

Poziv nadahnut Snevačem sa planine Oraja,

Časni starac američkih Indijanaca, maj 1994.

Izvor:www.opusteno.rs