U svom radu svakodnevno se susrećem sa ljudima koji nose težinu iscrpljenosti zbog
nepostavljanja jasnih granica. Želim da se podsetimo koliko je važno da se brinemo
o sebi tako što ćemo naučiti da osvestimo gde su naše granice i da o tome
iskomuniciramo sa drugima. Prvenstveno da razumemo svoje potrebe, šta je to za
nas prihvatljivo a šta nije.
Nije lako reći “Ne” ali je oslobađajuće. Utiče na promenu kvaliteta života. Pogotovo
se menja odnos prema sebi tako što imamo više samopoštovanja i
samovrednovanja. Kada mi ne poštujemo sebe i svoje granice tada u životu dobijamo
kao primer. Znači drugi nam dođu u život da nam pokažu koliko ne poštujemo sebe.
Birajmo da jasno iskomuniciramo svoje potrebe i postavimo granice. Ali isto tako
birajmo i da se sklonimo od ljudi koji unose nemir u naš um, i uznemiravaju naš
nervni sistem, koji ne poštuju naše granice. Kada god odaberem da ne poslušamo
svoj unutrašnji glas to ubrzo donese emocionalni stres.
Ovo nije čin odustajanja od drugih, već čin biranja sebe. Možda deluje grubo kada se
ovako direktno napiše ali verujte mir nema cenu.
Postavljanje granica je čin ljubavi prema sebi, ne prema sebičnoj ljubavi, već
prema onoj zdravoj i osnažujućoj. Donesite odluku da nećete da tolerišete toksične
odnose, nezahvalnosti i loš tretman jer tako doprinosite svom mentalnom zdravlju.
Granice nisu zidovi, već mostovi ka boljim odnosima.
Kada ih postavimo, šaljemo jasnu poruku svetu:
“Poštujem sebe, i očekujem isto od tebe.”
Postavljanje granica se uči jer smo to po putu odrastanja izgubili. Kao deca smo
jasno znali šta želimo a šta ne. Iz straha od odbacivanja smo naučili da budemo
“dobri”. Što smo više bili “dobri” manje smo bili dobro.
Ako ovo dok čitate osećate da vam je teško da postavite granice, da mislite da je to
sebično. Podsećam vas da nije sebično odabrati sebe.
Nije loše reći “Ne” i nije pogrešno tražiti odnose u kojima se osećate voljeno,
cenjeno i sigurno.