Potreba za pripadanjem kao osnovna ljudska potreba
Potreba za pripadanjem nije samo emocionalna potreba, to je temeljna fiziološka potreba koja nas pokreće da tražimo zaštitu, pažnju i prihvatanje od drugih.
Kao ljudi, jednostavno ne možemo preživeti bez ove veze koja nas povezuje sa drugima. Ta veza je osnova našeg emocionalnog zdravlja, ali i razvoja.
Često nas nesvesni obrasci iz prošlosti, iskustva povređenosti i razni strahovi navode da zanemarimo ovu
potrebu, što nas može dovesti do emocionalne distanciranosti i unutrašnje podeljenosti. Kao mala deca smo znali jako dobro šta želimo a šta ne ali smo u procesu vaspitanja počeli da zanemarujemo taj osećaj u korist toga da budmeo prihvaćeni.
I dok je potreba za pripadanjem nužna, ne možemo je graditi na temelju nesvesnosti prema sebi.
Autentičnost, kao drugi ključni aspekt, takođe ima svoju duboku ulogu.
Da bismo živeli u skladu sa sobom, moramo biti povezani sa sopstvenim unutrašnjim svetom, sa svojim emocijama, vrednostima i intuicijom.
Sposobnost da budemo verni sebi, da pratimo svoj unutrašnji glas i poštujemo svoju istinu, nešto je što nas čini celovitim bićima.
Kako se nositi sa ovim krajnostima
Kada ove dve potrebe, potreba za pripadanjem i potreba da živimo svoju autentičnost, dođu u sukob, nastaje napetost koja može biti izuzetno izazovna.
U partnerskim odnosima, to se posebno manifestuje kada želimo biti voljeni i prihvaćeni, ali istovremeno ne želimo da izgubimo svoj identitet. Da li ćemo biti autentični, i time potencijalno narušiti vezu, ili ćemo se povući u sebe, čime ugrožavamo emocionalnu povezanost?
U svom radu, često naglašavam da frustracija koja se javlja kada naše potrebe nisu ispunjene nije nešto što treba da se izbegava. Frustracija je prirodan odgovor na neispunjene potrebe ona nosi sa sobom bol, ljutnju, ali i unutrašnju energiju koja nas podstiče na akciju. Međutim, u partnerskim odnosima ta frustracija može izazvati distancu ili povlačenje, što dovodi do dubokih unutrašnjih konflikata.
Ovaj izazov, iako težak, pokazuje nam koliko je važno da se ne povučemo od svojih istinskih potreba,
već da ih jasno prepoznamo i izrazimo u odnosima.
Samo tada ćemo moći izgraditi zdravu, ispunjavajuću vezu koja nas podržava u našem rastu, ali nas ne definiše
isključivo kroz našu ulogu u toj vezi.
Biti autentičan, biti prisutan, povezan i biti voljen je proces.
Izgradnja dubljih, istinskih odnosa u životu počinje iznutra.
Prvi korak je uvek povezivanje sa sobom slušanje svoje unutrašnje istine, prepoznavanje svojih stvarnih
potreba i, najvažnije, hrabrost da ih iskažemo.
U svakom trenutku, pitanje nije “da li ćete biti autentični ili ćete pripadati”, već “kako možete uravnotežiti ove dve snage, kako bi obe bile ispunjene, kako bi vaš odnos prema sebi i prema partneru bio zdrav i uzajaman?”
Pozivam vas da, kroz introspekciju, preispitate svoje odnose i kreirate prostore za dublju, istinitu i svesnu komunikaciju.
Samo kroz tu hrabrost kroz stvaranje sigurnih prostora za iskrene emocije možemo živeti autentične, ispunjene živote.
Isto tako možemo ostvariti intimne, bliske odnose i biti u vezama koje nas podržavaju, a da pri tom ne izgubimo sebe.