„Bože, daj mi snage da prihvatim stvari

 koje ne mogu da promenim,

 hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i

mudrost da ih razlikujem“.

Ne znam više ni sama ko je ovo rekao i napisao stvarno prvi put ali svakodnevno mi je u glavi.

U radu sa klijentima ovo često citiram. Da bi mogli da prihvatimo, promenimo i razlikujemo šta je u našoj moći šta trebamo promeniti prvobitno biti svesni toga šta se dešava. Svesnost je polazna tačka da bi mogli da razvijamo samosvesnost.

To su dva važna koncepta u psihologiji koji se odnose na različite aspekte naše percepcije i razumevanja samih sebe i okoline.

Da bismo bili samosvesni potrebno je prvo da razvijemo svesnost.

Svesnost se odnosi na stanje budnosti, svesno usmerene pažnje prema onome što se dešava u sadašnjem trenutku. To znači da smo svesni svojih misli, osećaja, fizičkih senzacija i okoline bez da ih procenjujemo ili donosimo sud o njima.

Svesnost nam pomaže da se povežemo sa svojim trenutnim iskustvima i da se oslobodimo preterane analize i brige o prošlim ili budućim događajima. Ovo nam pomaže u smanjenju stresa, uznemirenosti i anksioznosti.  Na taj način poboljšavamo koncentraciju i razvijamo samosvesnost. To je način da upoznajemo sebe, da prepoznamo i razumemo sopstvene misli, potrebe, želje, motivaciju emocije, modele ponašanja i razmišljanja koji se ponavljaju.

Tek kada osvestimo sve to imamo mogućnost da utičemo na promenu onoga što nam ne služi i što nas ograničava da živimo život vredan življenja zapravo svestan život, život sa smislom i višom svrhom. Da se ne ljutimo na spoljne faktore, ljude, događaje i okolnosti nego da uzmemo svoj život u svoje ruke i načinimo od njega ono što nam je inspirativno i što nas usrećuje.

Vesna Dimić, master psiholog